Kolumna

Ko nam je dao pravo da nekome oduzmemo detinjstvo?

Ulepšavanje žena i generalno ljudi oduvek je bilo primenjivano. Korišćenje boja, izbleđivača, rumenila smatralo se poželjnim jer svako teži da bude lepši ili pak da bude ono što nije, makar to činio i izgledom, na tenutak. Od kvalitetnih koža, preko satena, čipke, od uskih strukova do haljina od 200gr. prvenstveno žene pokušavaju da predstave sebe u što lepšem svetlu , ističući glavne fizičke atribute.  I to bi bilo sasvim u redu, kada bi se pored fizičkih isticale i neke druge, takođe poželjne vrednosti. No, u poslednje vreme stičem utisak da je imidž postao sve i  da se on najčešće svodi na izgled i samopromociju. A kako bi imidž bio komplenat svaki detalj te slike mora biti upotpunjen. Ukoliko neka od takvih osoba (a njih je sve više) ima i porodicu, svaki njen član mora izgledati upravo onako kako to „časopis nalaže“. Nebitno da li su to ženina  bunda i sandale u januaru ili je to muževljev šal od celih 19kg, bitno je da izgledamo kul. A ako mi izgledamo moderno, onda bi trebalo i naša deca, zar ne? Pa naravno!

DSCN40153

 

I naši klinci će izgledati baš kao da su iskočili iz nekog unstagram profila sa 5 miliona pratilaca ili iz modnog magazina masnih listova. Devojčice od 4 godine će nositi štiklice, dečaci od 5 godina kravate. One će imati isfenirane frizure, oni 5 bespotrebnih slojeva garderobe. One od 13 će nositi kratke haljine i crvene karmine, oni od 12 neće skidati košulje i tražiće novi sako. Lopta će biti zamenjena novim brendiranim prslukom, a lastiš… Pa ko je danas uopšte i čuo za lastiš?

 

e370dc5a49b72b7ee42b2a05972a8a5b

 

I jureći imidž kao sa naslovnica malo po malo deca su počela da gube detinjstvo, ono jednostavno, jedino iskonsko. Ne, nisu počela da ga gube. Mi smo počeli da im ga oduzimamo. Na izgleda banalnim stvarima kao što je garderoba, preko ukora ukoliko se ta ista garderoba pohaba, frizura pokvari, a ispod noktiju bude crno. A zar nije lepo rukama kopati zemlju, gaziti po blatu, nositi patike i trenerku? Zar nije divno jesti kremić prstima i crtati se sladoledom po licu? Nije li fenomenalno sedeti u pesku i zatrpavati se istim do vrata? Ili smo sve to jednostavno potisli, zato što smo odrasli, pa usled tog zaboravljanja oduzeli i klincima pravo na istu tu zabavu koju smo mi imali nekada? Zato pitam: Zašto moramo da činimo decu starijom no što jesu, zašto moramo da im oduzimamo taj jedini deo života gde ne moraju da razmišljaju ni o čemu? Ko nam je dao pravo da budemo tako surovi i zašto ne pustimo klince da budu ono što jesu?

 

Leca Shargarepica

Leca Shargarepica

Marketing ekspert i konsultant. Sociolog. Edukator. Predavač. Skriboman. Kreativac. Vlasnica i direktorka marketinške agencije "Pasaz". i Doma za stare "Alta Vista" u Beogradu.
Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja.

@LecaShargarepa

- 7 hours ago

Mi u Mostaru, a tamo leto. Šantićeva ulica, a kao Kolumbija @GagaTesic @DusanSrbljak @eubih #EUandME https://t.co/v2Cp3AqkXd
h J R
@LecaShargarepa

- 13 hours ago

Bile su te neke pesme koje nam je samo baka pevala. Kako nema bake, nekako su i te pesme nestale sa njom. Imate jed… https://t.co/UH4vax7a73
h J R
@LecaShargarepa

- 13 hours ago

U pozadini krenula pesma "Kad ja pođoh na Bembašu", meni krenula bujica emocija i sete, a za njima u jedna suza. Ne… https://t.co/GSO3nUokli
h J R
>