Kolumna Priče

Da li imate stare novine?

Mislila sma da je danas petak, četvrtak, dan pred kraj radne nedelje…Napolju pada neka prljava i vrlo dosadna kiša. Najradije bih ostala kod kuće u krevetu.

Sedim u kancelariji, pišem i pričam vrlo nepovezano. Glasno pustam pesmu “Jeremy Spoken” i u tom trenutku zazvoni neko na vrata. Otvaram ih. Stoji žena, kroz koju gledam, ne primećujem je I samo čujem glas koji izgovara:

 “Kupite bla bla jer pare idu u bla bla (u džep vlasnika firme…).

“Ništa od priloga ovaj put. Verujem da Vam se gazda do sada obogatio.” – i zatvaram vrata. Jadna žena, ništa nije kriva. Verovatno dobija dnevnicu od 5 evra i šparta kilometrima, da bi neki pametnjakovć od toga mogao sebi da kupi rolex. Posle par minuta zvono se ponovo oglasilo. Još jedna žena vrlo sličnog izgleda onoj prethodnoj, ali vidno umornija, rekla bih starija, ali nema više od 55 godina. Ni njeno lice ne vidim, mislim, nije ni bitno da ga vidim, I nju ću morati kulturno da ispratim. No, ona tada izgovara rečenicu:

“Da li imate stare novine?”

U tom trnutku nisam bila sigurna da li sam je dobro čula, stoga je zamolih da ponovi.

“Da li imate stare novine?” – rekla je.

Nešto me štrecnu, I razbudi iz kancelarijske obamrlosti. Ne pamtim dan, godinu kada je neko poslednji put zazvonio na vrata i pitao da li imam stare novine! Gospođa u kasnim 50-im, vrlo pristojno obučena, sa isečenim dlanovima, verovatno od papira, modro sivih jagodica. Stojim gledam je, meni to deluje kao sati, njoj kao sekunde, čekajući da joj dam odgovor.  I setim se da sam to poslednji put čula pre 20 godina, dok smo mi to radili kao klinci, da zaradimo za žvake ili lizalice, u stvari da bismo se šunjali po celom kraju i raznim zgradama, a da nas niko ne pita gde smo i šta radimo. Bilo je i par porodica koje su i male kontejnere na pijaci, koji su to profesionalno radil. I pomislim da je samo muka ovu gospođu naterala… Sigurna sam da nema ni firmu, a i da nije dokono dete.

“Da li imate stare novine?”  – ponovila je po drugi puta.

“Imam neke papire, sačekajte.”  I donesem joj hrpu starih faktura,  loših kopija, mesečnih časpopisa i biltena. i pružim joj jednu novčanicu. Ona zastane, pogleda me, uzme sve i ode spuštene glave. Bez reči. Bilo nam je obema sve jasno.

Vratim za radni sto i zapitam se  kada su drugi imali priliku da čuju ovu rečenicu poslednji put? Sada umesto kiše čujem jednoobrazni zvuk “krrrk krrrk” koji dolazi sa simsa od strane  jedne dosadne i bučne svrake… I onda shvatam da mi je žao što su vrane i svrake pojele i zamenile vrapce i gugutke i što umesto cvrkutanja čujem čegrtaljke, koje kao da ti kažu da se ne budiš više u svom gradu, mirnom kraju, već na milijonskom groblju i da su ti se lešinari već okupili oko trupla. Kolega tada izađe na terasu, svraka beži sa našeg simsa, na sledeći, a ja preturam po papirima i još jednom čujem u glavi “Da li imate stare novine?”

Kada je tebe neko to poslednji put pitao?

 

Leca Shargarepica

Tagovi

Leca Shargarepica

Marketing ekspert i konsultant. Sociolog. Edukator. Predavač. Skriboman. Kreativac. Vlasnica i direktorka marketinške agencije "Pasaz". i Doma za stare "Alta Vista" u Beogradu.
Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja.

@LecaShargarepa

- 9 hours ago

Kompleksa toliko ima kao da su malo-malo pa na rasprodaji u Lidlu.
h J R
@LecaShargarepa

- 17 hours ago

Koliko je do sistema toliko je i do porodice, ali i do mentaliteta. Zloba, ljubomora, zavist, bezobrazluk, nevaspit… https://t.co/RvpkizofCt
h J R
@LecaShargarepa

- 1 day ago

RT @srna_77: TRAŽI SE MILANKA IGNJATOVIĆ. NESTALA 15.09.2019. NA PODRUCJU ŠAPCA. ZADNJI PUT VIDJENA U 13:00 H. UKOLIKO IMATE BILO KAKVE INF…
h J R
>