Kolumna

Tri lista duvana ili Kako se najesti od zraka Sunca

10593197_10152110585646887_4228996229522511520_n

Nekada davno postojala je kafana pod imenom „Tri lista duvana“. Nalazila se u centru Beograda, preko puta Skupštine. Moj otac ju je voleo i redovno posećivao.

  • Gde ideš? – s vremena na vreme sam pitala tatu kada je odlazio.
  • „Tri lista duvana“. Idem da jedem sa društvom. – odgovarao bi.

U mojoj,  još uvek, malenoj glavi pitala sam se kako neko može da se najede od tri lista duvana i zašto bi iko jeo duvan.  Ta pitanja su me s vremena na vreme mučila dok sam za doručak jela prženice, viršle, gibanicu, pa i jaja na oko (ali samo „oko“ da ne curi, već da bude čvrsto, tražila sam). Inače, ta kafana je bila poznata po tome što se za male pare odlično jelo! Tako uz tatu, navikoh i ja da odem u kafanu i dobro  jedem birajući mesta sa kvalitetnom, svežom hranom. A što se cene tiče, za dobar obrok nije teško i nešto više platiti, ali ipak, dajte da ne preterujemo.

Kako su godine odmicale, kvalitet hrane se nije toliko menjao, ali je drastično počela da se menja cena, količina i njeni nazivi. Dužina naziva nekog obroka  počela je da korespondira sa visinom cene u jelovniku, a postala je obrnuto srazmerna količini koju dobiješ u tanjiru. „Koncept malih tanjira“ i u Srbiju se uvukao na mala vrata. Ja, koja sam navikla kvalitetno, raznovrsno, pa nekada i obimno da jedem, pre par godina sam doživela gastronomski šok. Naručila sam i dobila jelo koje sam godinama predstavljala u svojoj glavi kao strašno, kao ono jadno jelo koje je moj jadni otac često jeo u svojoj omiljenoj kafani, jelo za koje sam se pitala kako ikoga može da nahrani i učini ga sitim. Izneli su pred mene „Tri lista duvana“ koja su koštala kao „Svetog Petra kajgana“. Učtivo sam escajgom ta tri lista isekla na 9 delova, zahvalila se konobaru na savršenom i obimnom obroku i uputila se do prve kafane sa roštiljem i vrganjima.

No, gledajući tada ljude oko sebe, svi su podjednako uživali u svojim porcijama predugačkih naziva, najčešće dekorisanim listom  nane, jednom čokoladnom špagetom i jednim parčetom mesa od 17,5 grama. I sve bi to bilo OK da su oko mene sedele izgladnele devojke i anoreksični momci kojima želudac ne prima ništa više od lista zelene salate ili tri zraka Sunca. Ne, oko mene su sedeli poprilično popunjeni ljudi kojima ovakav obrok sigurno nije bio dovoljan.  A onda shvatih (bezkrupulozno prisluškujući njihove razgovore) da pre tog paučinastog obroka svako u kraju ima neku mesaru u kojoj radi neki Mile i tačno zna kakve punjene pljeskavice svako od njih voli. Da svi oni imaju babe, mame koje im spremaju sarmu od zelja ili kupusa, da mrljaju hlebom po prebrancu samo kako mu miris osete i da rado uživaju u alpskoj salami i pašteti kad god nemaju vremena i novca da se šetkaju po restoranima i jedu „tri lista duvana“.  U skladu sa temom sprovela sam mini eksperiment  gde sam od ostataka predjela tj. dve tračice paprike,  kesice šećera, sažvakane žvake, dva lista nane, kašičice kečapa  i jednog poprilično isceđenog lajma napravila „obrok“ i „desert“.  Nazivi su zvučali ovako:

Obrok  – Specijalne patagonijske iznutrice na azerbejdžanski način u šatou od žutog šećera sa albino wasabi-jem.

Desert – Penaste muskatne jagode sa karamelizovanim marcipanom a la Julienne, sa daškom nane

Sve sam to lepo dekorisala, fotografisala I postavila na jednu društvenu mrežu. Ljudi su bili oduševljeni obrocima, nazivima, pitali se koliko je ljut albino wasabi i gde mogu da nabave muskatne jagode. Apsurd svega je da je svaki pojedinačni naziv apsolutno izmišljen i da tako nešto ne postoji, a sigurna sam da neće ni postojati. Dokle god onih koji se lože na trendove uvek biti, dotle će mudri tu njihovu sujetu uvek moći papreno da naplate.

A eto, ja i dan danas ne mogu da se oporavim od albino wasabi-ja koliko je bio ljut, kao što još uvek pokušavam da proniknem u alhemijsku formula karamelizovanja marcipana.

Leca Shargarepica

Marketing ekspert i konsultant. Sociolog. Edukator. Predavač. Skriboman. Kreativac. Vlasnica i direktorka marketinške agencije "Pasaz". i Doma za stare "Alta Vista" u Beogradu.
Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja.

@LecaShargarepa

- 19 hours ago

Petak je veče. Znate li gde sam izašla? NIGDE. U krevetu sam 🧡
h J R
@LecaShargarepa

- 1 day ago

Poštovana @otpsrbija , hajde šro vam sistem za online plaćanje nije radio nekoliko dana nego što nam od 23.11.2019.… https://t.co/4lbZ2TKXtK
h J R
@LecaShargarepa

- 1 day ago

Ode. Još jedan divan čovek srpskog interneta. Neka mu je laka zemlja. @predrag_rodic pozdravi nam @neshasr 🖤 https://t.co/VUk4SiYqlO
h J R
>