Priče

U šta bleneš?!?!

„U šta bleneš Miloše?! Skloni se od tezge sa cvećem!“ – obratila se jedna mama svom sedmogodišnjaku.

„Hoćeš pederčić da budeš, pičkica?“ – vrlo ubedljivim glasom i oštrim pogledom upitala ga je ta vrlo doterana mama sa Dedinja.

„Ništa mama…“ – Miloš je pognuo glavu „.. samo sam hteo da kupimo cveće“. Nije podizao pogled

„Miloše, nemoj da nas sramotiš. Zamislim samo tatu da te vidi sa tim cvećem. Vše te ne vodim sa sobom. Postao si jeziv.“ – i dalje staloženim glasom, i držanjem koje je učila gledajći neke američke serije o bogatim ženama.

Tada sam ih prvi put videla. Sledeći pit bilo je na roditeljskom sastanku.

 

„Miloše, Lazare, ne urlajte, molim vas, sedite“. Preklinjala je vaspitačica.

„Miloše, ne udaraj ostalu decu kamionom po glavi“, nastavila je.

„Miloše, ne prskaj Ivonu sokom.“

Za sve to vreme, Miloševa mama je sedela i lažno slušala šta vaspitačica ima da ispriča o programu rada za tu godinu. Tipkala je po telefonu svojim dugom noktima, i samo se povremeno nasmešila na bahatost svog deteta koji je devastirao kako prostor tako i mir ostale dece.

Tada sam je videla drugi put. Sledeći je bilo na maskenbalu.

 

Dok su se ostali roditelji sa decom trudili da maske izgledaju što inventivnije, jer je u pitanju bio maskenbal-radionica, i dok su im pravili brade od vunice, kape od novina, a nokte od selotejpa, Miloš je došao obučen kao Hulk. Da, to je bio moderan kostim prošle godine u H%M, ali Milošu je nekako baš pristajao. Siledžijski. Blenula sam u njega, u njegovo agresivno ponašanje, a onda mi se mama obratila: „Bože, koliko ga samo volim. Znaš da smo proveli 2 dana po tržnim centrima da nađemo ovaj kostim. Miloš je dobio ime po Milošu Obiliću. Predrag, njegov tata, obožavao je tu priču o Muratu. Ipak smo mi veliki narod. Hoćeš posle da ih vodimo u Mek?“

Samo sam stajala i blenula u nju, kao što sam blenula i u Miloša… Obilića.

Tada sam je videla treći put. I nikada više. Dete su odveli u privatnu školu. „Čula sam da tamo daju petice, a ne mora ni da se uči. Miloš nije kapacitet za knjigu.“

***

„Šta gledaš to, malac?“ – pitala sam ga.

„Gledam cveće. Hajde da ukrasimo zgradu. Da nam miriše.“ – rekao je.

„Izvoli  100 dinara, vidi šta možeš da kupiš za to.“ – rekla sam.

„Dobio sam 2 velike ljubičice, Noć-Dan, Dobar-Dan, ne znam kako se zovu.“ – ponosno je nosio svoju kesu.

Zajedno ih je zasadio sa komšinicom. Potom izneo papir, bojice i stolicu u hodnih i crtao ih je… ceo dan. Ponosan. Pred spavanje je samo rekao: Ukrasićemo i ispred ulaza, i druge ulaze, da svima bude lepo.“

 

Da svima bude lepo…

Leca Shargarepica

Marketing ekspert i konsultant. Sociolog. Edukator. Predavač. Skriboman. Kreativac. Vlasnica i direktorka marketinške agencije "Pasaz". i Doma za stare "Alta Vista" u Beogradu.
Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja.

@LecaShargarepa

- 12 hours ago

RT @Marija28: Izdajemo stančić sa super pogledom na Crvenom Krstu (Vračar). Jednosoban, oko 40kvm, zgrada (18.sprat), sve potrebno od tehni…
h J R
@LecaShargarepa

- 12 hours ago

Botovi se razmnožavaju pacovskom brzinom. Od jednog nastane 2.000 komada, kao da su morski konjići. Razmnožavaju se… https://t.co/DqgVR2ny6I
h J R
>