Priče

Na plažu kao dama ili kao salama?

– Dušek na naduvanjanje?
– Tu je!
– Lopta?
– Tu je!
– Sendviči? Jel neko napravio sendviče?
– Jesteeee!
– Fotelja na naduvavanje i bazen na naduvavanje?
– I to je spakovano.
– Stolice na rasklapanje?
– Tu!
– Suncobrani?
– Sva tri spremna!
– Kupaći svi imaju na sebi?
– Imamo!
– A rezervni?
– I oni spakovani.
– Kofice, kantice, lopatice?
– Jesmoooo.
– Krema za sunčanje, krema posle sunca, krema za nos, krema protiv komaraca?
– Spakovano i to.
– Kafe, pivo?
– Sve.
– Da li je neko isekao i opravo voće?
– Jeste, ohlađeno je i spremno.
– Peškiri? Svakome po jedan i oni mali za brisanje?
– I to.
– Nešto za čitanje?
– Knjige, mobilni, sve smo poneli.
– Krećemo. Pali šleper!

I naravno da nisam sve nabrojala šta nosimo na plažu. Ne bih ni smela. Kao da smo Robinson Kruso i nećemo se vratiti kući godinama. A i da se ne vratimo, šta ima veze, ješćemo danima sav onaj plažni nameštaj na naduvavanje. A sa time i počinje svako raspakivanje: muževi pumpaju te fotelje, dušeke, šifonjere bar 45 minuta. Posle toga su toliko umorni da sede satima u nekom hladu i piju ledeno pivo. Ili je to zbog nečeg drugog, ne znam. U tim trenucima nema razmišljanja zašto ko pije pivo jer su deca već nenamazana u vodi!!! Izgoreće, jer opšte je poznato da deca nikako ne smeju na sunce ako nisu namazani, jer postoji legenda da se jedno dete tako ugljenisalo posle 3 minuta bez UV zaštite. Drugom je izašlo toliko pega koje su se pretvorile u jednu veliku fleku i niko više nije mogao da ga pronadje. Stopio se sa peskom. Otuda je roditeljska briga potpuno opravda, sve realne situacije. Elem, za to vreme dok jedno vija decu, drugo zauzima pola plaže. Uvek biramo daleke, neke divlje, na kojima nikoga od turista nema. Neke prelepe plaže do kojih moraš da plivaš, ili sve prenosiš po vodi dušekom u 5 tura. Posle pola sata tih turista „što ih nikada tu nema“ i sto „nikada ne idu na takve plaže“, kada vide kako se super zabavljamo i kako smo napravili sopstveno utvrđenje , dođu i pitaju da li mogu da nam spuste peškir na leđa, a piće na glavu, a ja se često mislim da zaradim i kakav dinar tako što ću im ponuditi masažu jer su njihova stopala najčešće, na kraju, u mom krilu.
Ipak, svaki dan nam je na moru drugačiji. Osim onog dela sa pakovanjem pa raspakivanjem i opet pakovanjem… I uvek mislim: sa plaže ću vratiti manje stvari. Ni sama ne znam kako to mislim, šta ću sa njima? Pojesti ih? Suncobrane jedemo za užinu, peškire za ručak? Šta? U povratku, realno, sve bude duplo teže. Ne zbog pakovanja već zbog natopljenih kostima, peškira, plivanja i sunca.
Iz godine u godinu iskustvo nas je naučilo da ne treba da nosimo fotelju i bazen na naduvavanje. Ostalih 17 hiljada komada prtljaga sa isto toliko kilograma i dalje ostaje u igri. Ali ni 5 preteških peškira.
A sada ide PR deo, tako da ako vas ne zanima, nemojte da čitate, mada znam da neke od vas baš zanima 🙂
Sedimo tako nas 20 žena u izlasku, tek što se smrklo, na Kališu, maj kao mart, duva, mi pričamo o moru, a kao da se spremamo za skijanje. Drugarica, videvši da se smrzavamo kaže: „Ogrni se peškirom. Prodajem ih.“ I ogrnemo se, a ono topli, veliki mekani, i ja odlučim tada da 5 starih peškira za plažu zamenim sa 1 do 2 nova – Noya. I ovde nastupa moje oduševljenje tim peškirom jer smo već posle 2 dana isti nosili umesto ćebeta na Topčiderski piknik. Elem, morala sam da ih izreklamiram jer sam oduševljena. A vi, kako vam drago, moja ogromna preporuka je tu!
https://www.facebook.com/noyatowel/

Leca Shargarepica

Marketing ekspert i konsultant. Sociolog. Edukator. Predavač. Skriboman. Kreativac. Vlasnica i direktorka marketinške agencije "Pasaz". i Doma za stare "Alta Vista" u Beogradu.
Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja.

Dodaj komentar

Postavi komentar

@LecaShargarepa

- 3 hours ago

Sara Jo je poslednja linija odbrane srpske pop muzike.
h J R
>