Kolumna

Zalutali smo u traženju

Seli smo na motor i krenuli da razgledamo vojvođanska jezera. Tu, oko Iriga, Rume… Mesta na kojima bismo se eventualno kupali tokom leta (ovo sada zvuči smešno, zar ne?). U potrazi za Borkovačkim jezerom, skrenusmo pored velikog vinograda nekom drljavom stazom, prateći Google maps. Opšte je poznato da te ta karta, onda kada ti najviše treba (a uglavnom je tako), odvede u neke Pizdince, u blizini Sumrakovca, levo od Smrdića , a ti si samo krenuo u dečiju igraonicu, na dečiji rođendan, a da pri tom ni nemaš decu. Znači, duplo golo.

Elem, u traženju tog jezera, na malenom putu ka nigde, ja spazim procvalo drveće. Tu, pored puta. Zaustavimo se jer sam smislila da baš sada treba brati zovu, od nje sok da napravim. Da treba ubrati i taj mirisni bagrem, kako bih ga isto veče ispohovala i napravila „jorgovan u šlafroku“. Kad ono ispred nas, kao sveti gral, zasijaše 2 nova kazana za vino. Toliko velika da sigurno nisu samo za kućnu upotrebu. Niže, niz stepenice, vidi se neka vodenica, kućice, ljudi i mrvica vode.

Rekoh: To je to! Ovde silazimo, ovde i ostajemo! Ubedih muža da je to TO jezero, da smo baš TU hteli da idemo, jer sve izgleda kao iz „Ivice i Marice“.

Kaže on:

– Leco, na mapii ovo jezero izgleda 100x veće. Ovo ispred nas je bara.

– Ne, ne, to je to! – samu sam sebe ubedila u tu laž. – Google mapa je nešto pogrešila!

Vidimo, neki ljudi klopaju i ćaskaju, veseli psi i domaćini. Prvo što smo ih pitali je:

– Da li smo na pravom  mestu? – mislim se – jesmo, ovo je neka vinarija. Meni dosta.

Kaže čovek: – Nije vam ovo jezero, ali mogu da vam pokažem gde je. Tu je, odmah pored. Hajde.  A vi ste došli u vinariju „Komuna“.

Jedno od najlepših mesta za vinariju, pomislih dok smo išli ka PRAVOM jezeru. Nalazi se tik uz Borkovačko jezero, (koje je baš one veličine kao na Google maps). Veliko jezero, lepo, obraslo trskom. Na 42 ha. U pitanju je turističko jezero koje služi i za ribolov, ali i za navodnjavanje.  Bogato je raznim vrstama riba, a početkom maja organizuje se i takmičenje u ribolovu. Jezero ima uređenu plažu (tuševi, 4 kućice sa po nekoliko kreveta, prateći sadržaj, čamac koji goste vozi od obale do kućica i nazad).

A što se “Komune” tiče, tog dana su počeli sa radom, odnosno ugostiteljskim poslom. Cela vinarija je na jednom veeelikom ranču, prepunom predivnih životinja: ovce, koze, zečevi, mangulice, patke, guske i gomila pasa (ko se plaši pasa, ovo nije mesto za njega, ima ih 7). Životinje se nalaze i žive u mini kućama, kao za Hobite. Domaćini su napravili maleni Zoo vrt, dok se životinjke slobodno kreću po prostoru.

Sve je u bagremu i zovi. Sve je u prirodi. Poljanče sa golićima i kućica na drvetu su idealni za klince, dok su vino i kobasica od mangulice idealni za one malo starije.

Sediš pored jezerceta, pored jedne od najstarijih vodenica u Srbiji koja datira iz 1763.godine. Poslednji vodeničari su bili deda Đura i žena mu Klara i vrteli su je pre više od 30 godina. Sadašnji vlasnici „Komune“ su je osposobili, tako da će to biti svojevrstan doživljaj za sve posetioce.   Inače, ova vodenica je spomenik kulture. Ceo prilaz oko vodenice okružen je manjim kućama, kao neki mini salaš. Na žalost, tu nema prenoćišta, iako sam jako želela da ne odem odatle neko vreme, nekoliko dana, mesec dana, na primer.

 

Cela atmosfera i prostor te ne mogu ostaviti ravnodušnim. Svaki detalj je inspirativan. I o svakom detalju vlasnici su vodili računa. Njihovi sinovi, lepo vaspitani i uslužni, kao da su izronili iz kakvog stripa. Na ranču se nalaze i voćnjaci, tako da pored vina saznadosmo da proizvde i rakiju, ali i jako dobru štrudlu s makom.

Ma sve smo probali. Znate mene.  Što se tiče degustacije, najveći utisak je ostavio Chardonnay koji je možda i jedan od najboljih u Srbiji. A kako smo saznali, dobio je i prestižne svetske nagrade.

I umesto zove i bagrema, u kofer na motoru spakovasmo flaše vina. I tako, od 3, ipak obiđosmo 2 jezera. Ali smo se proveli maestralno.

Eto, ko bude hteo tamo, slobodno neka me pozove, rado ću mu se pridružiti. U prilogu je i link sa mapom, ali, možda je i bolje da se iznenadite i nabasate na vinariju i vodenicu, kao i mi. A ako hoćete do vinarije “Komuna”, skrenite putićem pored “Rudnap” Agrar. 

Leca Shargarepica

Sociolog. Marketing umetnik. Predavač. Skriboman. Kreativac. Osećam se kao super pegava Šargarepica. Vlasnik doma za stare "Alta Vista" na Senjaku, Direktor marketinške agencije "Pasaž". Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja.
A sve drugo... dopišite sami.

Komentar

Postavi komentar

@LecaShargarepa

- 46 minutes ago

Kako mi je lajna večeras lepa.
h J R
@LecaShargarepa

- 13 hours ago

Sneg volim samo na skijanju.
h J R
>