Kolumna

Gejming: Alternativni svet ili naša stvarnost

Računari, gejming, cosplay, gomila klinaca… pop kultura na jednom mestu, a tamo i ja!

Games.con festival gejminga i pop culture – kako su ga kreatori nazvali održan je prošlog vikenda na Beogradskom Sajmu i moram priznati da je ove godine bio veći i bolji nego prošle, a da je njime protutnjalo hiljade i hiljade klinaca, ali i njihovih pratioca (ne moraju, pod obavezno to da budu roditelji).

U mom slučaju, tamo sam provela 3 dana! A zašto?

Da napomenem: Nije mi strano da s vremena na vreme odigram po koju igru, ali da sam gejmer – nisam; interesuju me računari, ali da se u sve razumem – ne razumem; da volim ovu gejmersku pop kulturu – volim. ALI, ja sam mama 2 maloletna deteta kojima je ovakav vid zabave vrlo blizak i izuzetno interesantan. Stoga, da bih znala šta deca vole, da bih mogla da komuniciram na svaku temu sa njima, pa i na ovu, odvojila sam jedan ceo vikend kako bih bila deo tog njihovog sveta.

Današnje generacije rođene su u eri računara, video igara, interneta. One nisu morale da čekaju mesecima da se pojavi neka potpuno nova igra, da idu po komšiluku od Spectrum-a do Comodor-a, niti da čekaju da prođe jedan od najiritantnijih zvukova kojim si lagano mogao da mučiš ljude u II svetskom ratu, kako bi ti odali tajnu Enigme – dial-up. To su klinci kojima je to sastavni deo života i koji drugačiji ne poznaju. Ovde ne polazim od premise da su internet i gejming dobri (ili loši). Sve što se konzuira u prekomernim količinama nije dobro. Svojoj deci ne dajemo dnevno da pojedu tonu čokolade, već parče ili tri, zar ne? E pa tako je i sa gore pomenutim – ukoliko dozvolite deci da po ceo dan sede pred ekranom, svakako nije dobro, ali isto tako nije dobro ni da im u eri tehnologije ne date pristup istoj.

Takođe, primetila sam da mnogi roditelji ovu sferu uopšte ne poznaju, niti se trude da je upoznaju i vrlo često iz tog neznanja i deci brane korišćenje računara, igranje igara, gledanje youtube kanala i slično. Opet, imamo i roditelje koji takođe nisu ni malo upućeni u svet tehnologije i gejminga, ali nisu upućeni ni u to da li i šta im dete radi online. Obe vrste pomenutih su, ako mene pitate, neprihvatljive. Prva iz razloga što ne živimo u vreme “promaja će me ubiti”, “od klime se dobija rak mozga”, “od kafe će da izraste rep”, “od mobilnog se kvare zubi”, već u 21.veku. Druga, iz razloga što deca ne treba da nam budu aksesoari, bića za spašavanje braka, fikusi. Sa njima treba razgovarati i njih treba razumeti. Kako oni od nas, tako i mi od njih svašta možemo da naučimo, a to se jako lepo moglo videti i na ovogodišnjem sajmu gejminga. A kako? Trčeći sa jednog kraja hale na drugi, od ćerke do sina (svaki dan sam prešla preko 8km samo po halama), pratila sam šta rade druga deca, ali i šta rade njihovi roditelji. Mnogi od pratilaca došli su tu kao čuvari, ne znajući šta će da ih snađe, u kakav svet su upali. Klinci su jurcali od štanda do štanda, od igre do igre, vukući ih za ruke, objašnjavajući im u kratkim crtama gde je šta, ali sa jako malo strpljenja (jer za dan moraju da obiđu gomilu aktivacija i nemaju trenutno vremena za objašnjavanje). Roditelji trče za njima unezvereni, neki su priseli pa su dremali, neki su klince samo ostavili ispred vrata i vratili se posle nekoliko sati uz rečenicu: “Kako je bilo? Šta se to tamo sve radi?”, a neki su zajedno sa decom igrali igre i podjednako uživali. Ali, mislim da su glavni pratioci-zvezde bile ujke, teče, tetke, stričevi i naravno – starija braća i sestre… oni koji su nešto mlađih generacija i koji se iole ili u potpunosti razumeju u celu sajamsku postavku.

Ono što se na sajmu moglo videti i igrati je gomila igara koje su u trendu (Assasin’s Creed, Fortnite, CS:GO, WOT, LOL, GTA5, Donkey Kong, FIFA i slično). Mogli ste da vozite dron, da učestvujete u kvizovima, takmičite se u igrama, vidite unikatne računare, računarsku opremu i hardver, Cosplay – kostimirane likove iz igara, serija, učestvujete u FRP turnirima, VR, vidite i ćaskate sa omiljenim youtuber-ima…

A šta je suština? Suština je da ovakvi sajmovi i ovakav svet apsolutno postoji. Ne mimo nas, već paralelno sa svima nama. I to nije svet za sebe već deo našeg okruženja, života. Tehnologija se razvija i ne treba od nje bežati niti je ignorisati, već je prihvatiti i nešto novo naučiti, ako ne zbog sebe, a ono zbog sopstvene dece. A izgovori: mator/a sam da sada i to učim, nemam vremena, ma ne zanima me… kako i sama reč kaže, to su samo IZGOVORI. Ta gejmersko-računarsko-onlajnerska (kako sam samo ovu poslednju reč na brzinu izmislila!) pop kultura je nešto sa čime žive naša deca, ali sa čime živimo i mi. Stoga, da biste znali kako sutra da se snađete u svetu tehnologije, ali i da pomognete svom detetu, i u krajnjem slučaju da ga usmerite (jer kao i svuda, i ovde ima svakojakog smeća) potrudite se da upoznate i ovaj segment. Možda i vama nekada, baš bude od koristi.

 

 

Leca Shargarepica

Sociolog. Marketing umetnik. Predavač. Skriboman. Kreativac. Osećam se kao super pegava Šargarepica. Vlasnik doma za stare "Alta Vista" na Senjaku, Direktor marketinške agencije "Pasaž". Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja.
A sve drugo... dopišite sami.

Dodaj komentar

Postavi komentar

@LecaShargarepa

- 41 minutes ago

Kako mi je lajna večeras lepa.
h J R
@LecaShargarepa

- 13 hours ago

Sneg volim samo na skijanju.
h J R
>