Priče

Umesto kupanja rosom – krvav boj!

Kupimo mi tuš-kišu. Mnogo mi se dopala ideja (meni, koja kišu baš i ne podnosim) da se tuširam sitnim kapima, skoro nevidljivim oku. Zašto – ne znam. Ali želja mi je bila da kada se okupam imam osećaj kao da me je rosa umila. Da mi ti mlazevi miluju telo, kao onoj devojci na reklami, koja se smeje, ne zna se gde je zgodnija, da li ima lepše grudi ili osmeh. Rekoh možda se i meni posreći, pa tuš lije Photoshop filtere, svakodnevno.

Namestimo mi tuš i u jednom i u drugom kupatilu. Ma, milina ga je samo gledati! Kupamo se, a ono prolećni povetarac klizi našom kožom. Čista Dinastija! Ali kratko.

Posle samo nekoliko meseci jedan krene tako jako da sipa te sitne kapi, kao da te neko bode iglicama po celom telu. Ne daj Bože da ti dodirnu osetljivije delove, čovek bi pomislio da smo se vratili iz neke krvave bitke. Posle par meseci cela donja polovina tuša se zapušila. Kamenac ne samo što je zatvorio te najsitnije rupe, već ih je i pojeo. Džaba svi preparati kada mi imamo najjaču vodu na svetu, da ne kažem najtvrđu. Prvo tuširanje posle začepljenja izledalo je ovako: Uđem ja da se okupam, pustim tuš, on pod pritiskom (ne najjačim, da se razumemo) izleti sa creva, udari u staklo, padne na pod, a ono crevo kao pomahnitala anakonda na steroidima, krene da divlja po tuš kabini, napadajući me i nabadajući sa svih strana. Jedva ga savladah, pridavih i nastavih da se tuširam samo crevom, kao klinci u baštama na selima. Nedostajao mi je samo miris vrele štale, ali i to će uskoro doći, kako krenu vrućine i velika vlažnost.

Drugi tuš, nešto veći, on je bio blagonaklon prema nama. Posle par meseci kamenac se ko zna gde uvukao i odvojio ceo deo konstrukcije iz svog ležišta. Pritisak je oslabio, voda je samo curkala. Pod najjačim mlazem tuširanje je izgledalo kao da ste krenuli kanuom kroz Topčidersku reku, umesto Velikim kanjonom u Koloradu. Toliko je oslabio, da jači mlaz ima i onaj „lekoviti“ izvor u Jerkoviću kod svinjca.

I umesto da nas je rosa okupala, kao da smo se gađali injem i polivali vodom iz bare… špricem.

Sve u svemu, zaključak na kraju dana je: kupati se jutarnjom rosom nećeš, kupi Kineza, bar znaš zašto neće dugo da ti traje.

Leca Shargarepica

Marketing ekspert i konsultant. Sociolog. Edukator. Predavač. Skriboman. Kreativac. Vlasnica i direktorka marketinške agencije "Pasaz". i Doma za stare "Alta Vista" u Beogradu.
Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja.

Dodaj komentar

Postavi komentar

@LecaShargarepa

- 9 hours ago

Kompleksa toliko ima kao da su malo-malo pa na rasprodaji u Lidlu.
h J R
@LecaShargarepa

- 17 hours ago

Koliko je do sistema toliko je i do porodice, ali i do mentaliteta. Zloba, ljubomora, zavist, bezobrazluk, nevaspit… https://t.co/RvpkizofCt
h J R
@LecaShargarepa

- 1 day ago

RT @srna_77: TRAŽI SE MILANKA IGNJATOVIĆ. NESTALA 15.09.2019. NA PODRUCJU ŠAPCA. ZADNJI PUT VIDJENA U 13:00 H. UKOLIKO IMATE BILO KAKVE INF…
h J R
>