Dobro je znati

TOP 5 SIGURNOSNIH ONLINE SAVETA

Pre nego što bilo ko pristupi online svetu i počne da koristi internet, društvene mreže, plaća karticama… potrebno je da poznaje neke od ovih koraka kako bi se zaštitio od neželjenih poledica.

Znam, zvučim kao ona reklama: posavetujte se sa vašim lekarom ili farmaceutom.

Ipak, boje da naučimo na vremene, nego da potom moramo da rešavamo posledice.

  1. Redovna promena lozinke – Lozinka je neophodna kada govorimo o bilo kakvom lolgovanju na bilo koju mrežu ili uređaj. Iako nas platforme opominju kako treba da pravimo lozinke, često se ne vodimo time. Kada se pravi lozinka potebno je da: bar jedno slovo bude veliko, obavezno ubaciti jedan ili više brojeva, koristite specijalan karakter. I nikako, ali nikako nemojte da vaše lozinke sadrže lične podatke – imena, porodica, datum rođenja… Lozinku treba da čuvate na sigurnom mestu. To ne značu u čarapi ili ispod madraca, već na nekom online mestu do koga samo vi imate pristup – npr. neki drive, pa obeležite taj fajl posebnim imenom, pa za svaku lozinku imate poseban  fajl i folder za čuvanje… Možete ih čuvati i u svom telefonu, na nekom ištampanom papiru, u svom računaru. Sve je bezbedno, ali i nije. Ako me razuete. Takođe, nemojte deliti svoje lozinke. Na nekim mrežama, sajtovima, imate mogućnost da imenujete određene ljude za editore, admine.. a kada je u pitanju neka druga platforma, telefon, kartica, budite vrlo oprezni kome poveravate svoje lozinke.

2. Višestepena verifikacija naloga:

Dvostepena verifikacija omogućava vam da bolje čuvate svoje online naloge. Npr. logovanje na neku mrežu, mail ili drive možete odobravati putem specijalnog koda koji dobijete, putem sms poruke, jednostavnog klika na dugme YES, putem različitih autentifikatora, glasovnim pozivom, kodom na e-mail adresu.

Otisak prsta je dobar kada je u pitanju otključavanje telefona u kome vam se nalaze bitni podaci, posao…

3. Kartice

Jako je teško da živimo u modernom svetu, a da nešto nismo platili karticom ili online. Online plaćanje ima dobar način zaštite dobijanjem koda putem SMS-a kao i različite metode dvostepene verifikacije. Mnoge banke imaju mogućnost redovne promene PINA kartice na samom bankomatu. Kada smo kod bankomata dodala bih segment koji nema veze sa online zaštitom, ali nije zgoreg pomenuti ga. Dok kucate šifru, iako je tastatura fizički zaštićena od pogleda, probajte dodatno pri ukucavanju brojeva da je skrijete i dlanom. Dešavalo se da se putem termalnih ili tajnih kamera lako očita pin tokom ili posle vaše upotrebe. 

CVC – card verification code – šifra koja čuva vašu karticu od zloupotrebe. Nalazi se na poleđini kartice i bez ukucavanja tog koda transakcija je jednostavno nemoguća. Nemojte deliti podatke sa svoje kartice, pozajmljivati nekome drugom karticu, davati svima da je upoterbljavaju, jer ukoliko neko zna vaše podatke i CVC lako će poplaćati šta god poželi online.

4. Surfing – vodiš računa kada koristiš public wifi i public računare za lične potrebe. Npr. kada koristiš tuđ računar dobro je da uključiš Incognito mode Na ovaj način ne narušavaš nekome algoritam pretraživanja, ali i čuvaš svoju privatnost, odnosno sakriješ ono što si ti tražio. Ovo je jako bitno ukoliko koristite javne računare, one koje nisu u vašem vlasništvu i za ličnu upoterbu.

Takođe, možeš koristiti i VPN. Na ovaj način štitiš svoju lokaciju, ali možeš doći i do dodatnog sadržaja. Npr. korišićenjem VPN-a možeš gledati neke UK ili USA serije koje nisu dostupne ljudima koji žive i imaju IP adresu sa teritorije Srbije. VPN je Virtual Private Network koji vam omogućava promenu vaše IP adrese.

5. Zdrav razum (znanje i obrazovanje)

 Fišing – vrsta sajberbulinga. Krivično delo, rekli bismo. U pitanju je targetiranje žrtava putem emaila, SMSa, telefonskih poziva koje prihvatite, i samim tim dajete pristup vašim ličnim podacima, bankovnim računima, materialu na računaru… Budite pažljivi koje linkove otvarate i sa kojih email adresa. U poslednje vreme svedoci smo da sa emojlova banaka, pa čak i linkova koji liče na Facebook stižu razna potraživanja, lažne uplate isplate i sl. Kliknete na link, uleti vam virus u računar, sistem i samo jednim tim klikom možete d anapravite potpuni haos kako sebi tako i kompaniji za koju radite.

Krađa identiteta odnosno lažno predstavljanje zarad koristi: “Dobar dan, ja sam princ iz Burundija, Buđumbure, tvoj daleki izgubljeni brat, umro sam i ovo je moj testament. Ostavljam ti 4 miliona dolara ukoliko mi uplatiš 400 dolara na račun.”

Kladim se da ste bar na jednu takvu poruku naleteli u životu. Ne uplaćujte novac nepoznatim judima, ne dajte im svoje fizičke adrese, bankovne račune.

Online komunikacija može biti zaista zabavna i korisna, ali samo ako znate kako da je koristite.

Share

Leca Shargarepica

Marketing ekspert i konsultant. Sociolog. Edukator/predavač na temu digitalne pismenosti, medijske pismenosti. Skriboman. Kreativac.
Vlasnica i direktorka marketinške agencije "Pasaž" i Doma za stare "Alta Vista" u Beogradu.
Vesela i srećna žena. Sve ostalo je samo nadogradnja.

Dodaj komentar

Postavi komentar

h J R
@LecaShargarepa

- 9 hours ago

@memoir_woman Šaka jada... Debele jakne.
h J R
@LecaShargarepa

- 9 hours ago

Moji mama i tata više ne mogu, ali možemo mi, i naša deca.
h J R
@LecaShargarepa

- 9 hours ago

@Ptiki Moramo svaki dan, po ceo dan?
h J R

AXE Home